Kako okrenuti novi list?
"Kada se jedna vrata sreće zatvore, otvaraju se još jedna, ali često dugo gledamo na zatvorena vrata da ne vidimo ona koja su otvorena za nas."
Helen Keller
Ovaj tekst ne bih pisala da nisam lično prošla kroz određena životna iskustva koja su me primorala da svoje navike i način razmišljanja promenim u potpunosti i okrenem zaista novi list. Neću se posvetiti u tekstu razlozima zbog kojih sam to uradila ili šta se nakon toga dogodilo. Pričaću zapravo o tome koliko je meni bilo teško da prelomim i promenim neke stvari u životu, a verujem da još vas postoji sa istom tom tegobom.
Kao što rekoh, određene stvari u prošlosti su me "primorale" da promenim ugao gledanja na stvari, ali moram priznati da ih je jako bilo teško ostaviti tamo gde i pripadaju... u prošlosti. Uvek mi je nedostajalo nešto da okrenem novu stranicu i počnem da pišem novo poglavlje. Vraćala sam se na tu prošlost iznova i iznova, iako sam osećala da me to guši i pritiska. I što sam se više vraćala i pokušavala neke stvari da dokučim i opravdam, osećala sam nezadovoljno, iscrpljeno i pre svega nezdravo u sopstvenom telu.
Sećam se da je jedna od velikih mojih briga bila... Kako da okrenem novi list i da budem srećna, a da meni drage osobe ne snose "posledice" zbog toga? Pitala sam se da li je to moguće? Da li ću biti "sebična" ili preveliki egoista? I kako drugi ljudi mogu da budu u tom smislu "sebični" bez trunke griže savesti?
Kada su preispitivanja i sumnje krenule da narušavaju moje zdravlje i unutrašnji mir zapitala sam se da li je to vredno svega? Hoće li se nešto promeniti ako ostanem ovakva? Odgovor je bio da neće. Biće sve kao što je i bilo i ja ću ostati osuđena i okrivljena za moje trenutno stanje, jer ja upravo sama sebi zagorčavam život zbog drugih. I bezbroj puta sam čula "uradi kako ti hoćeš", "moraš to sama", "sve je na tebi"... i mnoge druge fraze koje su me i na neki način otreznile. Shvatila sam da više neću tako da živim i da sam sa svojom prošlošću sve razrešila. Nije bilo potrebe da se pravdam i polažem nekom račune. Odlučila sam da budem svoja, a meni dragi ljudi će to prihvatiti. Takođe, veliku ulogu u mojoj promeni je imala i pomoć koju sam potražila. Ja sam videla spas u kineziološkim terapijama i zahvaljujući njima uspela sam da povratim energiju koju sam negde usput izgubila. Kada sam uvidela napredak koji je bio izazvan terapijama, dobila sam želju time da se bavim i pomognem drugim ljudima da svoje probleme i strahove prevaziđu.
Mnogi ljudi će možda reći da je to meni išlo od ruke, jer se bavim poslom koji mi daje mogućnost da takve stvari prevaziđemo sa lakaćom. Ali to nije tako izgledalo, i sada, kada sam prevazišla neke svoje strahove i razrešila određene probleme i sumnje iz prošlosti, znam da se nađem u težim situacijama za koje mi treba vremena da se suočim sa njima. To je potpuno normalno, jer svaka situacija u kojoj se nađemo donosi drugačije prepreke.
Neću lagati, potrebna je jaka volja i želja za promenom. Potrebno je da tuđa mišljenja, razmišljanje i emocije u tim trenutcima malo i zanemarite, jer ona na kraju dana nisu ni bitna. Bitno je da vama bude lakše, bolje i da se osećate ispunjeno. Kako će drugi reagovati na tu vašu promenu, realno nije ni bitno, ali verujte mnogi će se složiti sa njim i prilagodiće se.
Promena je proces, ona dolazi iznutra i ne može se dogoditi preko noći. Potrebno je mnogo truda, rada i vremena da se suočite sa problemima, ali nije nemoguće. Kao neko koje sam prošao kroz veliku transformaciju, moj savet svima koji žele da okrenu novi list jeste da krenu odmah! Preispitivanje i sumnja u sebe će nestati čim prevaziđete prvu prepreku. I nemojte se bojati i stideti da potražite pomoć, sreća vas čeka iza ćoška.