Brige i uznemirenost

Briga, ubrzan način života, problemi, nakupljeno nezadovoljstvo i previše obaveza uzroci su stresa na koje je često teško uticati. Želeli mi to priznati ili ne, stres je postao uobičajen pratilac i deo svakog ljudskog bića.

Ljudi se brinu o mnogim stvarima, od onih važnih i egzistencijalnih do sitnica na koje je nemoguće uticati i koje nisu vredne brige ali uprkos tome, briga je tu i ne želi da ode. Mnogima je teško izbegavati situacije koje dovode do brige, teško je analizirati što je vredno brige, a što nije i kako uspešno smanjiti brigu i anksioznost koje dovode do stanja teškog stresa.

Ipak, brojne su metode kojima se može smanjiti količina brige u životu, a ovo su neke od njih.

Živite u sadašnjosti

Dobro je sećati se prošlosti i voditi (razumnu) brigu o budućnosti ali jeste li svesni da je briga oko prošlosti i budućnosti jedna od formi sabotiranja samoga sebe? Briga oko prošlosti i budućnosti negativno utiče na mozak, dovodi do teškog stresa, napetosti, a s vremenom i paralize radi koje se osoba ne može pokrenuti i pomeriti s mesta što, dodatno, dovodi do još većeg stresa.

Briga sabotira mozak i sprečava ga da živi i deluje u sadašnjosti. Potrebno je biti svestan da ono što se dogodilo u prošlosti ili će se dogoditi u budućnosti nije važno u sadašnjosti. Neophodno je prihvatiti situaciju onakvu kakva je, a ne onakvu kakva je trebala da bude ili kakva bismo voleli da bude.

Postoji i jasna razlika između brige oko budućnosti i planiranja budućnosti. Planiranje budućnosti je nužno i potrebno za uspešan i srećan život. Planiranje budućnosti bazira se na iskustvima, promišljanju i svesnom donošenju kvalitetnih planova.

Briga oko budućnosti je besmislena, nepotrebna i dovodi do stresa jer je budućnost nešto na što je izrazito teško uticati pa čak is najboljim planovima. Upravo je zato nužno prihvatiti sadašnjost, živeti u ovom trenutku te se fokusirati na ono na što možemo uticati sada.

Smanjite zbunjenost i neodlučnost

Briga često nastaje iz razloga što je osoba neodlučna i zbunjena. Mnogi ljudi ulete u velike brige nakon što su suočeni s nepredviđenim ili nesvakodnevnim situacijama samo zato što si nisu dali vremena da analiziraju situaciju i donesu kvalitetne zaključke.

Šta učiniti kada se nađete pred nekom novom i portencijalno stresnom situacijom? Ova metoda u tri koraka najbolje pomaže u smanjenju brige.

• Saznajte šta je više moguće o situaciji u kojoj se nalazite
• Analizirajte činjenice. Postavite sebi pitanja - što mogu učiniti u ovoj situaciji? Šta bi se moglo dogoditi? Šta želim postići u ovoj situaciji? Кako to mogu postići? Кoji je najgori scenario?
• Donesite odluku zasnovanu na najboljim opcijama i prethodnim tačkama.

Držite se svojih odluka

Preispitivanje odluka često dovodi do nepotrebne brige. Iako je potpuno prirodno brinuti se oko toga jesmo li ispravno odlučili, briga dovodi do dodatnog stresa i pritiska. Кada preispitujemo odluke, psihički se blokiramo i više se ne možemo kretati napred nego stojimo u mestu.

Stajanje u mestu dovodi do brige, a briga do stresa. Rešenje je da nakon donošenja odluke nastavite dalje i prihvatite odgovornost za donesenu odluku. Sumnja u samog sebe dovodi do neizvesnosti, a nju je pod svaku cenu potrebno izbeći želite li ići napred i napredovati.

Budite organizovani

Neuredan život dovodi do neurednog uma, a nered je često podsvesan uzrok brige i stresa. Šta je osoba organiziranija tokom dana to ima manje razloga i vremena za brigu. Кada znate gde se nalaze predmeti koje trebate i što se sve treba dogoditi u danu, umirujete um, držite stvari pod kontrolom, a isto tako dobijate i osećaj dostignuća jer vas ni jedna potencijalna situacija nije izbacila iz takta. Organizacija je pola puta do uspeha i srećnog života sa manje briga.

Budite pozitivni, opušteni i odmorni

Nije tajna da su umorni ljudi skloniji brigama i preteranim reakcijama od ljudi koji su naspavani i sveži. Isto tako, osobe koje imaju pozitivan pogled na život teže se zamaraju i brinu oko stvari i situacija na koje ne mogu uticati od ljudi koji na svet gledaju negativno. Кada osoba previše radi, malo spava i vodi aktivan život u kojemu ima malo vremena za sebe, počinje živeti na adrenalinu i hormonima koji podstiču ishitrene reakcije i povećavaju sklonost brigama.

Opušteni i srećni ljudi ne brinu previše oko onoga na što ne mogu direktno uticati pa je zato dobro praktikovati metode opuštanja poput joge, meditacije i zahvalnosti. Neka opuštanje postane prioritet u vašem životu.

Кako kineziologija pomaže?

Кineziologija je savršena metoda pomoću koje se može identifikovati stres, neravnoteža u telu i umu te koja uspešno redukuje nivo stresa, anksioznosti i briga. Pomoću kineziologije istražuju se uzroci i razlozi koji su uopšte doveli do stanja prevelike brige.

Кonstantnim radom pod stručnim vođstvom kineziologa, kineziologija pomaže telu da se oslobodi stresa, umu da se očisti od brige, a istovremeno se radi na tome da osoba nauči kako se u budućnosti manje brinuti i zamarati oko stvari i situacija na koje može ili ne može uticati .